Прве новине и настанак европске штампе
Прве европске новине настале су почетком XVII века из старијих мрежа рукописних вести, трговачких писама и штампаних извештаја. Њихов развој показује како су пошта, штампарије, државна контрола и рад читалаца постепено обликовали редовно јавно информисање.
Вести које су почеле редовно да стижу
У европским градовима почетком XVII века све више људи желело је да сазна шта се дешава изван њихове непосредне околине. Трговце су занимали ратови, луке и цене робе, владарске дворове дипломатски односи, а образоване грађане збивања у другим земљама. Такве вести нису настале појавом новина: вековима су путовале у писмима, преко гласника и кроз разговоре путника. Нова је била могућност да се извештаји из различитих места редовно сакупљају, умножавају и продају већем броју читалаца.
Прве штампане новине нису личиле на данашњу дневну штампу. Нису имале јасно издвојене рубрике, фотографије и развијену уредничку организацију. Често су доносиле низ кратких вести са означеним градом и датумом из којег су послате. Управо је редовност излажења, уз поновљив облик и ширење вести о текућим догађајима, постепено издвајала новине од књига и повремених летака.
Пре новина: рукописни извештаји
У XVI веку трговачке куће, дипломате и дворске канцеларије користиле су мреже писама са политичким и привредним обавештењима. У италијанским срединама такве вести биле су познате као авизи. Писари су преписивали извештаје и слали их претплатницима који су могли да плате њихову набавку. Ови рукописни листови понекад су стизали у одређеним размацима и представљају важну претходницу штампаних новина.
Постојали су и штампани извештаји о биткама, владарским свечаностима, необичним појавама и несрећама. Међутим, једнократно објављивање вести није исто што и непрекидна периодична публикација. Поред тога, сајамски прегледи у немачким земљама сакупљали су важне догађаје током више месеци. Различити облици преношења вести постојали су истовремено, а штампарије су се ослањале на већ развијене путеве преписке.
Стразбур и подухват Јохана Каролуса
За једну од најранијих редовних штампаних новина сматра се „Релација” (Relation aller Fürnemmen und gedenckwürdigen Historien), коју је у Стразбуру од 1605. издавао Јохан Каролус. Он се и раније бавио прикупљањем и преписивањем вести за плаћене кориснике. Пошто је дошао у посед штампарије, могао је да повећа број примерака и прошири продају.
Подаци о почетку излажења ослањају се, између осталог, на Каролусово обраћање градским властима 1605. године. Најранији потпуно сачувани примерци потичу из каснијег раздобља. Зато треба разликовати документовани почетак издавачког подухвата од године најстаријег сачуваног броја. Појава „Релације” није одједном укинула рукописне вести, већ је новој технологији прилагодила стари посао њиховог прикупљања.
Од немачких градова до Амстердама
У Волфенбителу је 1609. излазио лист „Авизо”, још један рани пример редовних штампаних вести. Убрзо су се сличне публикације појављивале у више европских средишта. Амстердам је имао нарочито повољан положај: трговачки бродови, међународни послови и развијено штампарство доприносили су непрестаном кретању обавештења.
Низоземски листови, често називани корантима, преносили су вести из других европских градова. Међу раним примерима је лист „Courante uyt Italien, Duytslandt” из 1618. године. Његова издања показују колико су информације зависиле од превода, преписке и путовања. Вест о неком догађају могла је до читаоца стићи тек после више дана или недеља, а њен датум није увек означавао време штампања.
Енглеска и француска искуства
У Енглеској су читаоци најпре набављали и листове штампане на енглеском језику у Низоземској. Лондонска „Коранта” из 1621. један је од најранијих примера новина штампаних на британском тлу. Такве публикације првенствено су извештавале о збивањима у иностранству, нарочито о ратовима у Европи. Њихово излажење зависило је од дозвола и односа издавача са властима.
У Француској је Теофраст Ренодо 1631. започео „Газету” (La Gazette), уз подршку утицајних кругова власти. Лист је пружао редовне политичке вести, али је истовремено био повезан са настојањима владе да усмерава јавно обавештавање. Развој штампе зато није имао један европски образац: у неким срединама било је више тржишног надметања издавача, а другде су повластице и државни надзор имали пресудну улогу.
Како је вест стизала у штампарију
Издавачи нису могли да присуствују свим догађајима о којима су писали. Ослањали су се на писма, дипломатске поруке, путнике, трговачке везе и друге листове. Вести су пристизале преко поштанских станица и друмских или поморских праваца. Неко обавештење могло је бити преписано више пута пре него што би ушло у штампано издање.
Тај поступак отварао је питања поузданости. Иста вест могла је добити различит облик у зависности од превода, скраћивања или интереса пошиљаоца. Рани листови ретко су располагали средствима да систематски провере сваку тврдњу. Историчари због тога упоређују више издања, дипломатску преписку и познату хронологију догађаја. Штампана вест сведочи и о ономе што су људи у датом тренутку знали или веровали, а не само о самом догађају.
Штампари, трошкови и читаоци
Да би новине излазиле редовно, било је потребно платити папир, словослагаче, штампарски рад, пошту и дистрибуцију. Претплатници и купци помогли су да овакав подухват постане одржив, мада многи листови нису дуго трајали. Штампари су морали да процене колико ће примерака продати и које вести ће занимати публику.
Читаоци су углавном припадали писменим и платежно способнијим слојевима. Међутим, штампани лист није утицао само на онога ко га је купио. Вести су читане наглас, препричаване и разматране у трговачким и друштвеним круговима. На тај начин један примерак могао је допрети до више људи, иако не постоје поуздани подаци о укупном броју слушалаца.
Ратови, власт и цензура
Тридесетогодишњи рат, започет 1618, снажно је повећао занимање за војне и дипломатске вести. Извештаји о опсадама, савезима и преговорима стизали су из различитих крајева Европе. Новине су читаоцима пружале слику сукоба који је често био далеко од њиховог града, али је могао утицати на трговину и безбедност.
Власти су настојале да надзиру оно што се штампа. Дозволе, забране, повластице и кажњавање издавача постојали су у различитим облицима. Ипак, цензура није свуда функционисала једнако нити је могла потпуно зауставити пренос информација. Неке вести су путовале преко граница и поново се појављивале у издањима других градова. Историја новина тако је од почетка повезана са спором о томе ко сме да објављује и тумачи јавне догађаје.
Од недељног листа до чешћег излажења
Прве новине су најчешће излазиле једном недељно. Током XVII века у појединим градовима појавили су се листови који су стизали чешће. У Лајпцигу је 1650. започело издавање „Einkommende Zeitungen”, које се често наводе међу првим дневним новинама. Учесталост излажења зависила је од доступности вести, рада поште и могућности штампарије.
Ипак, раст броја издања није значио да је сваки грађанин добијао брзе и тачне информације. Разлика између времена догађаја, доласка писма и објављивања могла је бити велика. Редовно штампање пре свега је створило очекивање да ће нове вести стизати у познатом ритму. То очекивање временом је постало једно од важних обележја новинске културе.
Шта нам говоре сачувани бројеви
Историчари првих новина користе сачуване примерке, дозволе за штампање, огласе, преписку и спискове издања. Пошто многи бројеви нису преживели, није увек лако утврдити када је одређени лист почео да излази или колико је дуго трајао. Поред тога, реч „новине” данас окупља публикације које савременици нису сматрали истоветним.
Европска штампа XVII века настала је постепеним повезивањем старијих мрежа вести, штампарске технике и потребе за редовним информацијама. Њена историја није само низ датума оснивања листова. Она открива како су се мењали односи између издавача, власти, трговаца и читалаца и како је вест постајала роба која се изнова тражи.