Трговачке мреже бронзаног доба
Током другог миленијума пре нове ере трговачке мреже повезивале су руднике, градове и луке источног Средоземља и Блиског истока. Метали, керамика и драгоцености путовали су копном и морем, а археолошки налази и древна писма откривају сложене облике размене.
Свет повезан металима, бродовима и караванима
Током другог миленијума пре нове ере људи у источном Средоземљу и на Блиском истоку одржавали су везе које су повезивале руднике, радионице, градове и владарске дворове. Међу најтраженијим производима били су бакар и калај, сировине за добијање бронзе. Ипак, размена није обухватала само метале: путовали су тканине, уље, вино, керамика, стакло, украси и драгоцене материје. Трговачки путеви нису чинили један јединствен систем са сталним правцима, већ мноштво веза које су се временом мењале.
О тим везама сведоче археолошки налази, бродоломи, печати, тегови и писма сачувана у архивима старих држава. Извори су неравномерни. Понекад знамо шта је превозио један брод, али не и коме је сваки предмет био намењен; понекад су сачувани уговори, а не и сама роба. Зато историја трговине бронзаног доба мора да повезује различите врсте доказа.
Зашто су бакар и калај били важни
Бронза је легура чији су главни састојци бакар и калај. Њена својства зависе од састава и поступка обраде, а различите врсте бронзе коришћене су за оружје, алат, посуде и украсне предмете. Бакар се могао набавити у више области, док су налазишта калаја била неравномерно распоређена и често удаљена од великих средишта потрошње. Управо та просторна разлика подстицала је пренос метала између региона.
Не треба замишљати да је свака заједница одједном прешла на бронзу или да је камени алат одмах нестао. Материјали су коришћени упоредо, у зависности од цене, доступности и намене. Поједине радионице добијале су сиров метал, док су друге прерађивале старе предмете и поново употребљавале метал. Због претапања и поновне употребе није увек лако реконструисати порекло готових предмета.
Каравански путеви Месопотамије и Анадолије
Већ почетком другог миленијума пре нове ере трговачке колоније асирских трговаца повезивале су град Ашур са насељима у Анадолији. Посебно су значајне глинене плочице из Канеша, данашњег Килтепеа, које бележе испоруке, дугове, породичне послове и спорове. Трговци су преносили калај и тканине, а у повратку набављали сребро и другу робу. Ови записи показују да трговина није била само путовање с товаром, него и посао заснован на договорима, поверењу и кредиту.
Каравани су зависили од пролаза кроз различите политичке области. Плаћали су дажбине, преговарали са локалним властима и суочавали се са ризицима на путу. Писма из једног архива не описују, међутим, све путеве Блиског истока. Она пружају изузетно подробан увид у једну мрежу, коју треба разликовати од каснијих облика размене у источном Средоземљу.
Кипар и источномедитеранска размена
У касном бронзаном добу Кипар је постао једно од важних средишта производње и извоза бакра. Рудна налазишта у планинској унутрашњости била су повезана са радионицама и приобалним насељима. Трговина није текла само из једног главног средишта: различити делови острва учествовали су у снабдевању и преради метала. Заједно са бакром превожене су керамичке посуде и други производи.
У писмима из Амарне египатски двор је размењивао поруке са владарем Алашије, која се углавном повезује са Кипром. У преписци се помињу пошиљке бакра, али тачне количине и поједине мере остају предмет научне расправе. Писма показују да су поклони између владара и економска размена могли бити тесно повезани. Ипак, не може се закључити да је целокупна трговина била под непосредном контролом двора.
Луке, бродови и морски путеви
Поморска пловидба повезивала је Кипар, обале Леванта, Египат, Анадолију и егејска острва. Теретни бродови носили су производе различитог порекла, а роба је могла више пута да промени власника пре него што стигне до крајњег одредишта. Сезонски ветрови, струје и места погодна за пристајање утицали су на избор правца. Није било неопходно да један трговац или један брод пређе целу удаљеност између рудника и купца.
Луке су биле тачке сусрета помораца, занатлија и посредника. У њима су се могли прикупљати, мерити и претоваривати метали, храна и други терети. Археолошки налази увезене керамике помажу у праћењу контаката, али сами по себи не говоре да ли је предмет стигао продајом, поклоном или са човеком који се преселио. Зато појам трговачке мреже обухвата више облика кретања предмета.
Бродолом код Улубуруна
Један од најупечатљивијих налаза потиче са брода који је потонуо код Улубуруна, на јужној обали данашње Турске, приближно око 1320. године пре нове ере. У његовом терету пронађено је око десет тона бакра и приближно једна тона калаја, уз стаклене полупроизводе, смолу, керамику, слоновачу и разне драгоцености. Та разноврсност показује колико су далеко могли да се протежу путеви набавке.
Ипак, један бродолом није пресек целокупне средоземне трговине. Терет је био нарочито богат, а тумачења његове намене и крајњег одредишта ослањају се на више врста доказа. Истраживања састава метала и његових изотопских обележја настоје да утврде порекло појединих сировина. Тако се, на пример, показује да је део калаја могао потицати из веома удаљених азијских области, али такав налаз не значи да су исти људи лично прешли цео пут.
Владари, трговци и занатлије
Размену су подстицале различите групе. Дворови су тражили метал за оружје, радове и престижне предмете; трговци су настојали да остваре добит; занатлије су зависиле од стабилног снабдевања; морепловци и караванџије су обезбеђивали превоз. Границе између службених пошиљки, дипломатских поклона и приватне трговине нису увек биле јасне. Неке испоруке познате су из дворских архива, док о другима сведоче само ствари нађене у земљи.
Мерење тежине, печаћење пошиљки и писано бележење обавеза могли су да олакшају размену. Ипак, стандарди нису свуда били истоветни. Трговац је морао да познаје локалне обичаје и да рачуна на царине, поклоне властима и могуће губитке. Таква слика економије далеко је сложенија од представе о непрекидном току робе из једне области у другу.
Како се прати порекло робе
Археолози проучавају облике посуда, састав метала, места производње и распоред налаза. Хемијске и изотопске анализе понекад омогућавају да се метал повеже са одређеним геолошким подручјем. Али сличан састав није увек довољан да се утврди један једини рудник, а претапање може да замагли првобитни траг. Предмети могу сведочити о контактима и онда када није могуће поуздано реконструисати пут којим су стигли.
Писана грађа открива нешто друго: цене, дугове, имена и спорове. Она је најчешће настала у установама које су имале разлога да воде евиденцију, па о сиромашнијим учесницима говори знатно мање. Спој археологије и текстова зато је посебно важан. Ниједан извор сам за себе не даје потпуну карту привреде бронзаног доба.
Промене крајем бронзаног доба
Крајем XIII и почетком XII века пре нове ере низ политичких средишта источног Средоземља претрпео је кризе, разарања или велике промене. Поремећаји су погодили поједине дворске системе набавке и далекометне везе, али трговина није одједном нестала. Неке луке изгубиле су стари значај, док су се други облици локалне и регионалне размене наставили или постепено развили.
Узроци криза нису били једноставни. Ратови, унутрашњи сукоби, промене у насељавању и могући еколошки притисци различито су деловали од места до места. Подаци не оправдавају тумачење о једном догађају који је прекинуо целу мрежу. Много је корисније посматрати које су везе ослабиле, а које су преживеле.
Наслеђе древних мрежа
Трговачке мреже другог миленијума пре нове ере показују да су удаљена друштва била повезана много пре појаве савремених тржишта. Бакар и калај били су важан подстицај размене, али су с њима путовали и предмети, идеје и знања. Те везе нису биле једнако корисне за све и зависиле су од природних услова, власти и рада бројних људи чија имена углавном нису сачувана.
Захваљујући бродоломима, писмима и анализама материјала данас можемо да пратимо поједине делове тих мрежа. Истовремено морамо прихватити да су многи путеви остали непознати. Управо спој јасних доказа и отворених питања чини трговину бронзаног доба важном темом светске историје.